Што угрожава демократију

Ко само један Жеља да се заштити група од дискриминације и прогона заправо не брани демократију

Уместо расизма, хајде да причамо о „групној мизантропији“. Надамо се да ће ово елиминисати потребу за дискусијама о томе да ли треба супротставити „расизам и антисемитизам“ или је једно специфичан облик другог. И, надамо се, такође дискусије о томе да ли се непријатељски ставови према верској групи могу описати као расизам. Генерички термин такође укључује, на пример, сексизам, девалвацију бескућника, хомосексуалаца и инвалида.

Пасивно, активно и политичко групно непријатељство

У суштини видим три нивоа мизантропије везане за групу:

1. Пасивно групно непријатељство као што су предрасуде, стереотипи, веровање у теорије завере и слично.
2. Активно групно непријатељство као што су увреде, насиље, непријатељске и дискриминаторне радње као што су размазивање кукастих крстова по синагогама или џамијама, скрнављење гробља, отворено или под изговором ускраћивање посла припадницима одређених група, изнајмљивање стана или улазак у бар, итд.
3. Политичко непријатељство против група: заговарање или јавно залагање за обесправљење, протеривање или убиство одређених група.

Прва фаза такође представља претњу демократији јер људе чини рањивим на другу и трећу фазу. Радње у другој фази се обично односе и на сагласност са трећом фазом. Трећа фаза је директна претња демократији: она има за циљ да уништи демократске структуре и ограничи људска права.

Погледајмо сада две студије: Извештај о антисемитизму 2022 у име Парламента и Социјалне анкете Универзитета у Салцбургу 2018 Однос према муслиманима у Аустрији. У свим табелама, проценат представља збир две оцене „веома тачно” и „донекле тачно”. На најважније ћу доћи касније.

Извештај о антисемитизму за 2022. наручио је парламент

• Јевреји доминирају светом међународног пословања: 36 одсто
• Данас моћ и утицај Јевреја у међународној штампи и политици постаје све очигледнији: 30 одсто
• Јевреји имају превише утицаја у Аустрији: 19 одсто
• Јеврејске елите у међународним корпорацијама често стоје иза тренутних повећања цена: 18 одсто
• Не можете очекивати да је Јевреј пристојан: 10 посто
• Када некога упознам, у року од неколико минута знам да ли је та особа Јевреј: 12 процената
• За мене су Јевреји у основи грађани Израела, а не Аустријанци: 21 одсто
• Јевреји имају мало интереса да се интегришу у земљу у којој живе. То је главни разлог њихових сталних проблема: 22 одсто
• Није само случајност што су Јевреји кроз своју историју тако често били прогањани; Они су бар делимично криви: 19 одсто
• Јевреји данас покушавају да искористе чињеницу да су били жртве током нацистичке ере: 36 одсто
• У извештајима о концентрационим логорима и прогону Јевреја у Другом светском рату много тога се преувеличава: 11 одсто
• Против сам чињенице да људи више пута понављају чињеницу да су Јевреји страдали у Другом светском рату: 34 одсто
• Ако Држава Израел више не постоји, онда ће бити мира на Блиском истоку: 14 одсто
• С обзиром на политику коју Израел води, добро разумем да људи имају нешто против Јевреја: 23 процента
• Израелци се у суштини према Палестинцима не односе другачије него што су Немци третирали Јевреје у Другом светском рату: 30 одсто

Узбудљив је и следећи додатак извештају о антисемитизму. Три пута више људи би се осећало узнемирено од комшија муслимана него од Јевреја, али највише од Рома и Синтија.

• Ром:ња и Синти:ззе: 37 посто
• Муслимани: 34 посто
• Црнци: 17 одсто
• Јевреји: 11 процената
• Хомосексуалци: 11 одсто
• Аустријанци: 5 одсто

Ставови према муслиманима у Аустрији – резултати друштвеног истраживања 2018

• • Муслимани у Аустрији морају да се прилагоде нашој култури: 87 одсто
  • Држава треба да прати исламске заједнице: 79 одсто
  • Муслимани не представљају културно богаћење: 72 одсто
  • Марама је симбол угњетавања жена: 71 одсто
  • Ислам се не уклапа у западни свет: 70 посто
  • Муслиманима не би требало дозволити да носе мараму у школи: 66 одсто
  • Бојим се да међу муслиманима у Аустрији има терориста: 59 посто
  • Праксу вере међу муслиманима треба ограничити: 51 одсто
  • Муслимани понекад чине да се осећам као странци у Аустрији: 50 одсто
  • Не треба да толеришемо џамије у Аустрији: 48 одсто
  • Муслимани не би требало да имају иста права као сви у Аустрији: 45 одсто

Очигледно је да су питања постављена у две студије различита. Међутим, анкета обично унапред испитује која су питања заправо релевантна. У ту сврху се користи научна литература или се спроводе прелиминарне студије. У сваком случају, извештај о антисемитизму не поставља ни питање једнаких права Јевреја или прихватања синагога, вероватно зато што се нису очекивали релевантни резултати.

Захтеви за политичко обесправљење

У извештају о антисемитизму нашао сам само једну изјаву која се директно односи на унутрашње политичко обесправљење Јевреја: „За мене су Јевреји у основи грађани Израела, а не Аустријанци. Са овом констатацијом, која имплицира да Јевреје треба третирати као странце, слаже се узнемирујућих 21 одсто. Можда би овај проценат био разлог да се директно постави питање равноправности. Изјава „Ако Држава Израел више не постоји, биће мира на Блиском истоку“, коју дели 14 одсто, је спољнополитичка, али није прецизно формулисана. Ако има за циљ да протера или убије Јевреје у Израелу, то је очигледно анти-хумано. Нешто је другачије ако ово значи једнодржавно решење, демократску државу за све њене грађане – колико год то изгледало илузорно. То више не би био садашњи Израел, који себе дефинише као јеврејску државу.

У друштвеној анкети о непријатељству према муслиманима, међутим, пронашао сам пет изјава које сматрам политичким непријатељством према групама: Оно што највише забрињава је да 45 посто отворено каже: „Муслимани не би требало да имају иста права као сви у Аустрији. 48 одсто не жели да толерише џамије, 51 одсто жели да види ограничења у испољавању вере од стране муслимана, а 79 одсто жели да држава надгледа исламске заједнице. Иза захтева за забраном ношења марама у школама, који дели 66 одсто, можда би могли стајати и педагошки мотиви, ако је генерално усмерен на захтев за одвајањем вере и школе. Међутим, утолико што се односи искључиво на муслиманке, представља захтев за обесправљењем.

Борите се против свих облика групног непријатељства 

Све Облици мизантропије повезане са групама угрожавају демократију јер се предрасуде и стереотипи лако могу претворити у акције, посебно ако их политички авантуристи намерно подстичу и искоришћавају. Али ко? један само жели да се бори против специфичног облика један Видети форму као претњу демократији заправо не брани демократију. Има један у Аустрији Центар за извештавање о антисемитизму, један Документарни центар за антимуслимански расизам, саветодавни центар за Роме и Синте, који сачињава извештај Антициганство у Аустрији питања. Колико ја знам, само клуб даје Зара Извјештава о свим облицима расизма и пружа савјете и подршку све они погођени мизантропијом у вези са групом који му се обраћају.

Требало би да будемо јасни: можете се борити против антимуслиманског расположења и истовремено бити антисемит. Можете се борити против антисемитизма и истовремено бити антимуслимански. Можете се борити против ромафобије или хомофобије или сексизма и истовремено презирати друге групе или желите да их обесправите. Можете се борити против специфичног облика расизма и истовремено бити расиста. Ако заиста желите да браните демократију, а не само интересе одређених група, морате се супротставити томе сваки облик мизантропије у вези са групом, посебно против политичких облика.

Насловна фотографија: Март против расизма 2017, фото: Гарри внигхт, Јавни домен