ВВФ
80 врста риба је већ изумрло, од којих 16 прошле године - У Аустрији је 60 одсто свих рибљих врста на црвеној листи - ВВФ позива на престанак развоја, прекомерне употребе и загађења вода
Еин нови извештај организације за заштиту природе ВВФ (Ворлд Виде Фунд фор Натуре) упозорава на глобалну смртност рибе и њене последице. Глобално, трећини свих слатководних врста риба прети изумирање. 80 врста је већ изумрло, од којих 16 само прошле године. Све у свему, биодиверзитет у рекама и језерима широм света опада двоструко брже него у морима или шумама, пише ВВФ заједно са 16 других организација у свом извештају. „Слатководне рибе широм света трпе масовно уништавање и загађење својих станишта.
Главни узроци су хидроелектране и бране, захвати воде за наводњавање и индустријско, пољопривредно и домаћинско загађење. Овоме се додају и екстремне последице климатске кризе и прекомерног излова“, каже стручњак за реке ВВФ Герхард Егер. Према извештају, проучаване популације миграторних слатководних риба у свету су од 1970. године смањене за 76 одсто, а популације великих риба за чак 94 одсто. „Нигде другде глобална криза природе није тако приметна него у нашим рекама, језерима и мочварама“, упозорава Герхард Егер.
Аустрија је такође посебно погођена. Од 73 аутохтоне врсте риба, око 60 одсто се налази на Црвеној листи угрожених врста - као угрожене, критично угрожене или чак којима прети изумирање. Овде је већ изумрло седам врста - попут јегуље и великих миграторних врста риба Хаусен, Вакдицк и Глаттдицк. „Морамо стати на крај масовном развоју, прекомерној употреби и загађењу. Иначе ће драматична смрт риба наставити да се убрзава“, каже стручњак ВВФ Герхард Еггер. ВВФ захтева пакет спаса од савезне владе који ће еколошки обновити реке, уклонити непотребне баријере и спречити изградњу последњих река које слободно теку. „Ово захтева јаке критеријуме очувања природе у Закону о проширењу обновљиве енергије. Новим електранама није место, посебно у заштићеним подручјима“, каже Егер.
Према ВВФ-у, недостатак континуитета река због хиљада хидроелектрана и других баријера главни је разлог за смањење рибљег фонда. „Рибе морају бити способне да мигрирају, али у Аустрији се само 17 одсто свих речних деоница сматра слободним. „60 одсто је потребно реновирање са еколошке тачке гледишта“, објашњава Герхард Еггер. Поред тога, климатска криза такође утиче на рибу. Више температуре воде подстичу ширење болести, узрокују недостатак кисеоника и минимизирају успех у размножавању. Превисок унос штетних материја и хранљивих материја – хормона, антибиотика, пестицида, уличних отпадних вода – такође значајно доприноси смањењу рибљег фонда.
Развој, криволов и прекомерни излов
У извештају ВВФ наводи неколико примера претњи по рибу. Риболов хилсе у индијском Гангу пао је са приноса од 1970 тона рибе на само једну тону годишње након изградње баража Фарака 19-их. Криволов на илегални кавијар је кључни разлог зашто су јесетре међу најугроженијим животињским породицама на свету. Претерано високе риболовне квоте у реци Амур допринеле су катастрофалном паду највеће популације лососа у Русији. У лето 2019. више није пронађен Кета лосос у мрестиштима. Развој, криволов и прекомерни излов штете рибама и људима. Слатководна риба је главни извор протеина за 200 милиона људи широм света.
Хуцхен је посебно угрожен у Аустрији. Највећа риба слична лососу у Европи јавља се само у око 50 процената свог бившег подручја распрострањења. Још увек може да се репродукује природно са само 20 процената. Постоји само око 400 километара река са добрим залихама или високим развојним потенцијалом. Од тога је само девет посто ефикасно заштићено. Електране су такође планиране за последња подручја Хуцхена - као што су Мур и Иббс.
Преузмите ВВФ извештај „Светске заборављене рибе“: https://cutt.ly/blg1env
Фото: Мицхел Рогго