Животни простор у промени

Сваком је додељена највећа кућа. Али колико је праведно ако једно домаћинство бележи исте емисије као четворочлана породица у истом стану? Узгред, многи стручњаци су уверени да је еко-такса - и када је реч о становању - неизбежна. На чему ће се ово заснивати?

Са еколошке тачке гледишта, ово је забрињавајући развој догађаја

Са еколошке перспективе, више домаћинстава – без обзира да ли су енергетски ефикасна, изолована или не – изазива више енергије и емисија. Прогнозе (погледајте графику) дају јасну слику: очекује се да ће број аустријских домаћинстава порасти са 3.7 милиона у 2015. на 4.5 милиона у 2050. години. Међутим, број становника у овим домаћинствима наставља да се смањује: док је 1900. године заједно живело 4,6 људи, сада их има само 2,2 особе. Истовремено, број једночланих домаћинстава експлодира: према статистичким подацима Аустрије, 2030. године биће их 1,66 милиона широм Аустрије, 25,1 одсто више од 1,32 милиона у 2011. То значи да се повећава и животни простор по особи. - за трећину у последњих неколико деценија: 1971. године просечна стамбена површина главне резиденције била је 66 квадратних метара, 2014. године 99,7 квадратних метара. Изражено према појединцима: 1971. године сваки Аустријанац је био задовољан са просечно 22,9 квадратних метара по особи, 2014. године животни простор по особи је повећан на 44,7 квадратних метара. Тренд је у порасту: Поређење главних станова по корисној површини од 1991. до 2015. године показује нагли пад малих станова до 45 квадратних метара, док је број великих стамбених простора са 130 квадратних метара скочио са 402.300 на 918.000.

Толико о чињеницама. Закључак о еколошкој правди у животу не значи никаква ограничења архитектуре, стила живота или животног простора, већ ограничен рачун ЦО2 по глави становника. Еколошка правда у становању неће се односити на објекат, већ на појединце или број становника. Јер једно је сигурно: чим морате да платите екологију, овде се тражи и правичност.

Фото / видео: схуттерстоцк, опција.