Данас

Данас је будућност која ће сутра нестати. Сви мушкарци света то кажу јер им се толико свиђа кад их чујете и почастите. Али оно што је између, живот, брзо се закопава под али-у-будућности-тада-тада и ономе-шта-ће-бити-кад-више не будемо. У међувремену, све ово стварно, биће заборављено и осуђено док не буде прекасно.

Кажу да постоји нови поредак, између онога што је јеботе и о мој Боже / -лос је младост, јер другачије не може бити. Сав овај хаос и патња, то може бити само младост. Стално ми говориш, волим те / -додирнуо си ме по образу, јер све речи које изговараш нису истините. Не говориш своју истину, плашиш се смрти. Ох, какав чудан концепт / -и водиш свој живот. Мисли и страхови оних који се усуде да мисле игноришу се и одбацују. Па ипак, они нису болесни. Али то не желите да чујете, јер верујете само у себе и свака реч / реткост су све реченице које изговарају. Јер у свакој од ових реченица нема ништа речено.

Људима су потребне линије, правила и смер / / осим ако не лутамо уоколо. Велики људи пуно говоре о богатству и економији, о томе да не раде ништа и да су вешти. Велики људи никад не ћуте када је новац у питању. Они замајавају своја чула и то ће трајати заувек и овде се ништа неће променити. Јер зависност је бег од стварности. А овај је застрашујући и гласан и нервозан. Са ноћима пуним грмљавине и данима пуним врућине / таласа који нас коштају наше земље. Поларне капе се топе, а поларни медведи умиру, глечер нестаје, па тако и ми. Јесмо ли толико глупи да верујемо да све ово није стварно, није стварно. Реалност, међутим, воли да се покаже када људи отворе очи и виде оно што се не може превидети. Јер када животиње угину, а мора се дигну, онда имамо проблем / живот без њега одавно није прошао. Али ми то не желимо да видимо. Јер мушкарци света само желе да чују шта им се свиђа. „Ухвати их за мачкицу“ и они раде шта желе, јер жена света мора да удовољи. А шта би то требало да буде, овај феминизам, зашто вам је потребан / свако има право да буде. Неки у канцеларији, а жене у кухињи. Шта је лоше у томе, жене то једноставно морају проћи.

Жено, шта је овде злочин? Можда то што само они доводе вашу децу и залажу се за њихова права / варање пуца против тога, каже да то није прикладно. Али мислио сам да данас живимо а не јуче, куда је човечанство нестало? На планети пуној људи који би требало да се воле, заправо недостаје људи који су још увек људи. Али овај живот је играчка / ствар у неким рукама која одлучује ко данас сме да једе и шта. Каква ужасна идеја знати да се право множи и од јуче ништа не научите. Ако поново слетимо у земљу пре нашег времена, немојте се изненадити, јер нам је одавно важно да исправност није битна. Тачно је велика реч, људи знају како да је анализирају и ова реч није ствар тумачења / тумачења када је реч о третирању човечанства као према људима, а не као свињама. Јер оно што радимо са нашим животињама, жао ми је и њих и нас. Ако се тамо трзну на поду и данас хоћу свој одрезак, за 8 евра, пазите, јер моје здравље и здравље животиња ми више не вреде. Шта да радим, да једем поврће? Где смо овде, у земљи пре нашег времена? Пазите, ту идемо, зато једите оно што вам мајка природа драговољно даје и нећемо се сутра жалити или жалити, било да једемо, болујемо ли, пате од свиња или се контаминирани купус / купус уздиже до неба, што ствара дим тешко нам је дисати. Али нема везе, живиш само једном, то нас неће убити, а иза нас потоп.

Али шта је са онима који не могу да помогну како живимо? Они за којима вичете реч Н и чију културу покушавате да опонашате? Шта је са онима од којих узимамо све у животу? Шта је са онима који нас мрзе, јер подижемо читаве сокаке и статуе у част њиховог прогона и убијања и узнемирења / они су већ одавно умрли, али зашто да чекамо сутра да се јуче сруше и данас почну поново? Зашто се сви људи морају надати и молити и бојати се да ће сутра ипак моћи да живе и воле? Шта нам даје за право да бирамо кога ћемо убити, а ко не?

Јер живот се не састоји само од црно-белог, доброг и лошег, лажног и стварног. У животу не постоји само сунце већ су и киша / лукови знак за живот, а не против вашег. То што не играте под дугом не значи да други испод ње не виде котлић пун злата. Живот је живописан и гласан, а лепота се може наћи и у мраку.

Данас је будућност која ће сутра нестати. Сви мушкарци света то кажу јер им се толико свиђа кад их чујете и почастите. Али драги мушкарци и жене света, како би било да одете са стране и видите шта сте овде урадили? Јер данас је прошло врло брзо и заиста не желим да бринем за свој живот у земљи пре нашег времена.

-Јулиа Гаисвинклер