Сачувајте пољопривреду: учините је зеленом

Аутор: Роберт Б. Фисхман

Пољопривреда би требала постати одрживија, еколошки прихватљивија и климатски прихватљивија. Не пропада због новца, већ због утицаја лобиста и насумичне политике.

Крајем маја преговори о заједничкој европској пољопривредној политици (ЗПП) поново су пропали. Сваке године Европска унија (ЕУ) субвенционише пољопривреду са око 60 милијарди евра. Од тога, око 6,3 милијарде улива се у Немачку годишње. Сваки грађанин ЕУ за то плаћа око 114 евра годишње. Између 70 и 80 посто грантова иде директно пољопривредницима. Плаћање се заснива на површини коју обрађује фарма. Није важно шта пољопривредници раде у земљи. Такозване "еко-шеме" главни су аргументи о којима се сада расправља. Ово су грантови које пољопривредници такође треба да добију за мере заштите климе и животне средине. Европски парламент је желео да за ово резервише најмање 30% пољопривредних субвенција ЕУ. Већина министара пољопривреде је против. Потребна нам је пољопривреда повољнија за климу. Најмање петина до четвртине глобалних емисија стакленичких плинова посљедица је пољопривредних активности.

Екстернализовани трошкови

Храна је само наизглед јефтина у Немачкој. Цене на благајни супермаркета крију велики део цене наше хране. Сви ово плаћамо порезима, водом и смећем и многим другим рачунима. Један од разлога је конвенционална пољопривреда. Ово прекомерно ђубри земљиште минералним ђубривом и течним стајским ђубривом, чији остаци загађују реке, језера и подземне воде у многим регионима. Водовод мора да буши све дубље да би добио разумно чисту воду за пиће. Осим тога, у храни постоје остаци обрадивих токсина, енергија потребна за производњу вештачког ђубрива, остаци антибиотика из това животиња који продиру у подземне воде и многи други фактори који штете људима и животној средини. Само велико загађење подземних вода нитратима у Немачкој годишње нанесе штету од око десет милијарди евра.

Прави трошак пољопривреде

Светска организација за храну УН (ФАО) збраја еколошке трошкове праћења глобалне пољопривреде на око 2,1 трилиона америчких долара. Осим тога, постоје и друштвени трошкови праћења од око 2,7 трилиона америчких долара, на пример за лечење људи који су се отровали пестицидима. Британски научници израчунали су у студији „Прави трошак“: За сваки евро који људи потроше на намирнице у супермаркету постојали би скривени спољни трошкови за још један евро.

Губитак биодиверзитета и смрт инсеката су још скупљи. Само у Европи пчеле опрашују биљке у вредности од 65 милијарди евра.

„Органско“ заправо није скупље од „конвенционалног“

"Студија Сустаинабле Фоод Труст -а и прорачуни других институција показују да је већина органске хране јефтинија од конвенционално произведене ако се узму у обзир њихови прави трошкови", на пример, пише Федерални центар за БЗфЕ.

С друге стране, лобисти пољопривредно-прехрамбене индустрије тврде да се свет не може заситити приносима органске пољопривреде. То није у реду. Данас се сточна храна или говеда, овце или свиње пасе на око 70 одсто светског пољопривредног земљишта. Ако би уместо тога узгајали биљну храну на погодним пољима и када би човечанство бацило мање хране (данас око 1/3 глобалне производње), органски пољопривредници би могли да нахране човечанство.

Проблем: До сада нико није платио пољопривредницима додатну вредност коју стварају за биодиверзитет, природне циклусе и за свој регион. Тешко је ово израчунати у еврима и центима. Тешко да неко може рећи колико новца вреди чиста вода, свеж ваздух и здрава храна. Регионалверт АГ у Фрајбургу је прошле јесени представио процес за то са „рачуноводственим подацима о пољопривредним учинцима“. На Веб сајт  пољопривредници могу унети податке о својим фармама. Забележено је 130 кључних показатеља учинка из седам категорија. Као резултат тога, пољопривредници сазнају колику додатну вредност стварају, на пример обучавањем младих људи, стварањем цветних трака за инсекте или одржавањем плодности земљишта пажљивом пољопривредом.

Она иде другим путевима Задруга из органског земљишта

Од депозита својих чланова купује земљу и фарме које изнајмљује органским пољопривредницима. Проблем: У многим регијама обрадиво земљиште је сада толико скупо да си мање фарме и млади стручњаци то тешко могу приуштити. Изнад свега, конвенционална пољопривреда је исплатива само за велике фарме. 1950. године у Немачкој је било 1,6 милиона фарми. У 2018. их је било још око 267.000. Само у последњих десет година сваки трећи млекар одустао је.

Погрешни подстицаји

Многи пољопривредници би обрађивали своју земљу на одрживији, еколошки и климатски прихватљив начин ако би на њој могли зарадити новац. Међутим, само неколико прерађивача купује далеко највећи део жетве који, због недостатка алтернатива, могу испоручити своје производе само великим трговинским ланцима: Едека, Алди, Лидл и Реве су највећи. Они се боре са конкуренцијом по конкурентним ценама. Трговачки ланци преносе притисак на своје добављаче и на пољопривреднике. На пример, у априлу су велике млекаре у Вестфалији плаћале пољопривредницима само 29,7 центи по литру. „Не можемо за то производити“, каже фармер Деннис Стротхлуке из Биелефелда. Зато се придружио задрузи за директан маркетинг Недељно тржиште24 повезан. У све више немачких региона потрошачи купују путем интернета директно од пољопривредника. Логистичка компанија испоручује робу на кућни праг следеће ноћи. Они раде на сличан начин Љубитељ тржишта . И овде потрошачи наручују на мрежи директно од пољопривредника у свом региону. Они се затим испоручују на одређени датум до места преноса, где купци преузимају њихову робу. Предност за пољопривреднике: добијају знатно веће цене, а да потрошачи не плаћају више него што би платили у малопродаји. Пошто пољопривредници производе и испоручују само оно што је унапред наручено, мање се баца.

Само политичари могу дати одлучујући допринос одрживијој пољопривреди: они морају ограничити своје субвенције од новца пореских обвезника на еколошке и природно прихватљиве методе пољопривреде. Као и сваки посао, фарме производе оно што им обећава највећи профит.