in , ,

Минимални порез ЕУ: 90 посто свих корпорација није погођено | напад

Земље чланице ЕУ договориле су се ове недеље о минималном порезу ЕУ за корпорације од 15 одсто. За мрежни напад, који је критичан према глобализацији, минимални порез је у принципу добродошао, али конкретна имплементација остаје потпуно неадекватна. Јер, као и често, ђаво је у детаљима. Аттац критикује чињеницу да је порез много пренизак, његов обим преузак и да је приход неправедно распоређен.

Пореска стопа се заснива на пореским мочварама

„Од 1980. просечне пореске стопе за корпорације у ЕУ су се више него преполовиле са нешто испод 50 на мање од 22 процента. Уместо да коначно достигне дно од око 25 процената, минимална пореска стопа од само 15 процената заснива се на пореским мочварама попут Ирске или Швајцарске“, критикује Давид Валцх из Аттац Аустриа. Аттац такође види опасност да ће овај минимални порез, који је далеко пренизак, чак подстаћи пореску конкуренцију у бројним земљама ЕУ са пореским стопама већим од 20 одсто. У ствари, корпоративни лобији у многим земљама већ су изјавили да је 15 одсто прилика за даље смањење корпоративних пореза.

Аттац позива на минималну пореску стопу од 25 одсто и преокрет тренда у међународној пореској трци.

90 одсто компанија није погођено

Обим пореза је такође недовољан за Аттац; јер би требало да се односи само на мултинационалне корпорације са продајом већом од 750 милиона евра. То значи да је 90 одсто свих корпорација у ЕУ ослобођено минималног пореза. „Нема оправдања за постављање тако високог прага. Пребацивање профита није само распрострањено међу корпоративним гигантима – то је, нажалост, део опште праксе мултинационалних корпорација“, критикује Волч. Аттац позива да се уведе минимални порез на продају од 50 милиона евра – праг којим сама ЕУ дефинише „велике компаније”.

И минимални порез је такође веома проблематичан из перспективе глобалне правде. Јер додатни приходи не би требало да иду тамо где се остварује профит (често сиромашније земље), већ у оне земље у којима корпорације имају седиште – а тиме пре свега у богате индустријализоване земље. „Минимални порез у великој мери доводи у неповољнији положај сиромашније земље, које већ сада највише пате од промене профита. Не остварује се принцип праведног опорезивања корпорација тамо где оне остварују свој профит“, критикује Волч.

Позадина

Основа споразума ЕУ је такозвани Стуб 2, ОЕЦД реформа међународног опорезивања. Уредба не прецизира колико висока пореска стопа мора бити у свакој земљи, али дозвољава државама да накнадно саме опорезују сваку разлику на минимални порез у земљи са ниским порезом. Амерички председник Бајден је првобитно предложио 21 одсто. Оригинална формулација ОЕЦД-а од „најмање 15 одсто“ већ је била уступак ЕУ и њеним пореским мочварама. У преговорима је, међутим, Ирска успела да постигне да минимална пореска стопа буде ограничена на 15 одсто, а не на „најмање 15 одсто“. То додатно слаби порез и лишава све државе могућности да саме уведу виши минимални порез.

У принципу, међутим, овај приступ би био ефикасно средство за окончање разорне конкуренције за најниже пореске стопе, јер се таква регулатива може применити и без сагласности најгорих пореских мочвара.

Написао опција

Оптион је идеалистичка, потпуно независна и глобална платформа друштвених медија о одрживости и грађанском друштву, коју је 2014. основао Хелмут Мелцер. Заједно показујемо позитивне алтернативе у свим областима и подржавамо значајне иновације и идеје окренуте будућности – конструктивно-критичке, оптимистичне, приземне. Опциона заједница је посвећена искључиво релевантним вестима и документује значајан напредак нашег друштва.

Сцхреибе еинен Комментар